Hidratacija

Hidratacija – u hemiji – je reakcija u kojoj se ioni, molekule ili koloidne čestice vežu sa molekulama vode.^{[1][2][3][4][5][6]}

• U anorganskim reakcijama, na taj način nastaju hidrati, spojevi s kristalnom vodom (CuSO₄ • 5H₂O, naprimjer). Soli se također otapaju u vodi, čije se molekule vežu uz ione koji tvore soli, oslobađajući ih iz kristalne rešetke. Ion vodika u vodenoj otopini redovno je hidratacijski dopunjen jednom molekulom vode (hidronijev ion, H₃O+).
• U organskim hemijskim reakcijama, hidratacija uključuje vezanje molekula vode na molekule nezasićenih spojeva, kada, naprimjer od etilena (H₂C=CH₂) nastaje etanol (H₃C–CH₂OH).

U ovoj reakciji se, dakle, hidroksilna grupa (OH^-) i vodik vežu za dva atoma ugljika, koji su međusobno kovalentno povezani dvostrukom vezom:

RRC=CH₂ + H₂O/kiselina → RRCH-CH₂-OH.

Hidratacija je niz hemijskih i fizičkih procesa, u kojima se voda ponaša kao jedini spoj sa drugom supstancijom bez ostatka. Procesi hidratacije su posebni oblik procesa solvatacije.

U procesu hidratacije, voda može da bude u tečnom ili gasovitom stanju. Razne forme procesa hidratacije se zasnivaju na različitom vezanju molekula vode sa molekulama drugih supstanci ili njihovim ionima. Voda u produktima ovog procesa može i dalje ostati u molekulskom obliku ili je njen dio u novonastalom hemijskom spoju smjesa vodika i kisika u istom srazmjeru kao i u molekuli vode, tj. u odnosu 2:1. Mogući oblici hidratacije uključuju:

• hemijsku reakciju sinteze, podjednako u neorganskoj i organskoj), npr. u reakciji vode sa kisikom koja daje hidroksid;
• nastanak koordinatne veze u kristalnoj rešetki nekih jedinjenja, nakon čega, od bezvodne soli, nastaje "uvodnjena" so.
• jedinjenja u vodenom rastvoru sa nekim kationima, kada nastaju kompleksni kationi.

1. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
2. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
3. ^ Hall J. E., Guyton A. C. (2006): Textbook of medical physiology, 11th edition. Elsevier Saunders, St. Louis, Mo, ISBN 0-7216-0240-1.
4. ^ Alberts B. (2002)ː Molecular biology of the cell. Garland Science, New York, ISBN 0-8153-3218-1.
5. ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-222-6.
6. ^ Warrell D. A., Cox T. M., Firth J. D. (2010): The Oxford Textbook of Medicine Arhivirano 21. 3. 2012. na Wayback Machine (5th ed.). Oxford University Press