Homozigot

Homozigot je onaj genotip koji na oba homologna hromosoma ima dva istovjetna genska alela, tj. istovjetne varijante nukleotidne sekvence. To se javlja onda kada genski lokus za produkciju sprcifičnog proteina zauzimaju istovjetne sekvence genetičke informacije na oba homologa (npr. A₁A₁ ili A₂A₂).

Uobičajeno je da se homozigotnost genotipa predstavlja transkripcijskim parom velikih i malih slova (npr. A i a); suglasno tome homozigot ima dva genotipa: AA i aa.

Aleli se, inače, označavaju po slobodnom izboru, a sve ćešće i oznakama genskog lokusa ili osobine na koju asociraju. Često je i obilježavanje istim slovom sa indeksiranim brojevima (koji ovise o broju dominantnih alela, npr. A₁, A₂. A₃...) ili pak simbolima u potenciji (A¹, A² ili A^x, A^y...)

Fenotip homozigota redovno ispoljava punu ili djelimičnu ekspresiju pripadajućeg alelogena.^{[1] [2][3][4][5]}

1. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
2. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
3. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.
4. ^ Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-2-6.
5. ^ Berberović LJ., Hadžiselimović R. (1986): Rječnik genetike. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 86-01-00723-6.