Back بروتوبلازم Arabic Protoplasma AST প্রোটোপ্লাজম Bengali/Bangla Protoplasma Catalan Protoplazma Czech Protoplasma Danish Protoplasma German Πρωτόπλασμα Greek Protoplasm English Protoplasmo Esperanto

Protoplazma

Biljne ćelije imaju ćelijske zidove ispod kojih je ćelijska membrana, pa sloj citoplazme sa jedrom (tamnije boje) i ostalim organelama. Velikom vakuolom (u sredini), citoplazma je sasvim stisnuta uz ćelijski zid.

Protoplazma (grč. πρώτοσ - protos = prvi + πλάσμα - plasma = formirana tvar) je živi sadržaj ćelija, koji je okružen plazma membranom. To je opći zajednički pojam za citoplazmu i membranu. Protoplazma se sastoji od mješavine malih molekula kao što su ioni, aminokiseline, monosaharida, vode i makromolekula, kao što su nukleinske kiseline, proteini, lipidi i polisaharidi.

Kod eukariota, protoplazma koja okružuje ćelijsko jedro je poznata kao citoplazma, a unutar jedra je nukleoplazma. Kod prokariota materijal unutar plazma membrane je bakterijska citoplazma, dok se kod Gram-negativnih bakterija područje van plazma membrane, ali unutar vanjske membrane naziva periplazma.

Riječ "protoplazma" je prvi put upotrijebio (Hugo von Mohl) 1846. godine u namjeri da opiše "tešku, ljigavu, zrnastu, polufluidnu" – supstancu unutar biljne ćelije, za razlikovanje one iz ćelijskog zida, ćelijskog nukleusa i sadržaja vakuola. Thomas Huxley je kasnije označava kao "fizička osnova života" i smatra da je sopstvenost života rezultat distribucije molekula unutar ove supstance. Njegov sastav, međutim, bio je nepoznat i bilo je mnogo polemika oko sastavnih tvari protoplazme, sve do trenutka kada je Huxley je napisao dugogodišnjiu raspravu o "Osnovna jedinica života: da li je to ćelija ili protoplazma?"

Do kraja 1860-ih, u raspravi su uglavnom dolazile podrške u korist protoplazme. Ćelija je bila kontejner za protoplazmu, osnovni i univerzalni materijal materije života. Glavni doprinos Huxleya je bio da se uzspostavi mišljenje o protoplazmi kao nespojivom sa vitalističkom teorijom života. Pokušaji da se istraži nastanak života stvaranjem sintetičke "protoplazme" u laboratoriji nisu bili uspješni.

Ideja da je protoplazma eukariota djeljiva u onom što se označava kao "citoplazma" i strukturnom tijelu pod nazivom ćelijsko jedro odražava početna poznavanja strukture ćelija koja su prethodila razvoju elektronske mikroskopije, kada je izgledalo je da je citoplazma homogeni fluid i postojala kao podćelijski pretinac. Međutim, kako ćelije održavaju svoj oblik, nije bilo poznato. Danas se zna da je sadržaj ćelije strukturno veoma složen i sadrži više organela.

Protoplazma se javlja u dva reverzibilna oblika:

  • tečnom (sol), i
  • želatinoznom (gel) stanju[1][2][3]Greška kod citiranja: Nedostaje oznaka za zatvaranje </ref> nakon <ref>[4][5][6][7]
  1. ^ Sharp, L. W. (1921). Introduction To Cytology. New York: McGraw Hill, p. 25.
  2. ^ Strasburger, E. (1882). Ueber den Theilungsvorgang der Zellkerne und das Verhältnis der Kernteilung zur Zellteilung. Arch Mikr Anat, 21: 476-590, BHL.
  3. ^ Beneden, E. van (1875). La maturation de l'oeuf, la fécondation et les premières de développement embryonnaire des Mammiferes d'après les recherches faites chez le lapin. Bull. Acad. Bel. Cl. Sci. 40, 2 sèr.: 686-736, BHL.
  4. ^ Strasburger, E. (1882). Ueber den Theilungsvorgang der Zellkerne und das Verhältnis der Kernteilung zur Zellteilung. Arch Mikr Anat, 21: 476-590, BHL.
  5. ^ Beneden, E. van (1875). La maturation de l'oeuf, la fécondation et les premières de développement embryonnaire des Mammiferes d'après les recherches faites chez le lapin. Bull. Acad. Bel. Cl. Sci. 40, 2 sèr.: 686-736, BHL.
  6. ^ Flemming, W. (1878). Beiträge zur Kenntniss der Zelle und ihrer Leserscheinungen. Arch. f. mikr. Anat., 16: 302-436, p. 360, BHL.
  7. ^ Battaglia, E. (2009). Caryoneme alternative to chromosome and a new caryological nomenclature. Caryologia, 62(4), 1.

Developed by StudentB