Back Ioniese binding Afrikaans አዮኒክ ቦንድ Amharic Enlace ionico AN رابطة أيونية Arabic Enllaz iónicu AST İon rabitəsi Azerbaijani Іонная сувязь Byelorussian Йонна връзка Bulgarian আয়নিক বন্ধন Bengali/Bangla Enllaç iònic Catalan

Ionska veza

Atomi natrija i fluora prolaze kroz redoks reakciju da bi se formirali ioni natrija i fluora. Natrij gubi svoj spoljašnji elektron da bi mu dao stabilnu elektronsku konfiguraciju, a ovaj elektron ulazi egzotermno u atom fluora. Suprotno nabijeni ioni– obično veliki broj njih – zatim se pmeđusobno rivlače jedno i formiraju čvrsti natrij-fluorid.

Ionsko vezivanje ili ionska veza je tip hemijske veze koja uključuje elektrostatsku privlačnost između suprotno nabijenih iona ili između dva atoma sa oštro različitom elektronegativnostii,[1] i primarna je interakcija koja se javlja u ionskim spojevima. To je jedan od glavnih tipova vezivanja zajedno sa kovalentnom vezom i metalnim povezivanjem. Ioni su atomi (ili grupe atoma) s elektrostatskim nabojem. Atomi koji dobijaju elektrone stvaraju negativno nabijene ione (zvane anioni). Atomi koji gube elektrone stvaraju pozitivno nabijene ione (koji se nazivaju kationi). Ovaj prijenos elektrona poznat je kao elektrovalencija za razliku od kovalentnosti. U najjednostavnijem slučaju, kation je atom metala, a anion nemetalni atom, ali ti ioni mogu biti složenije prirode, npr. molekulski ioni kao NH+
4 ili SO2−
4. Jednostavnijim riječima, ionska veza je rezultat prijenosa elektrona sa metala na nemetale, kako bi se dobila puna valentna ljuska za oba atoma.

Važno je prepoznati da „čista“ ionska veza — u kojoj jedan atom ili molekula u potpunosti prenosi elektron na drugi — ne može postojati: svi ionski spojevi imaju određeni stepen kovalentne veze spajanja ili dijeljenja elektrona. Dakle, termin "ionska veza" daje se kada je ionski karakter veći od kovalentnog karaktera – to jest, veza u kojoj postoji velika elektronegativnost razlika između dva atoma, što uzrokuje da veza bude polarnija (ionski) nego kod kovalentne veze, gdje se elektroni dijele ravnomjernije. Veze sa delimično ionskim i delimično kovalentnim karakterom nazivaju se polarne kovalentne veze. Ionski spojevi provode električnost kada su rastopljena ili u rastvoru, obično ne kada su čvrsta. Ovakvi spojevi općenito imaju visoku tačku topljenja, ovisno o naboju iona od kojih se sastoje. Što su naelektrisanja veća to su kohezivne sile jače i tačka topljenja je viša. Također imaju tendenciju da budu rastvorljivi u vodi; što su kohezivne sile jače, to je niža rastvorljivost.[2]

Ionska veza nastaje prijenosom jednog ili više elektrona sa jednog atoma na drugi. Ionska veza nastaje između atoma metala i nemetala. Tipičan primjer je NaCl, gdje atom natrijuma predaje elektron iz vanjske ljuske atomu hlora. Na taj način oba atoma postižu konfiguraciju plemenitog plina uz nastajanje dva iona: kationa Na+ i aniona Cl-.

Ove dvije čestice se elektrostatički privlače formirajući kristalnu rešetku. Dakle, ne radi se striktno o molekuli NaCl već o nakupini iona, odnosno kristalu.

Kristalna rešetka NaCl

Zbog jakog električnog privlačenja spojevi s ionskom vezom su čvrste supstance, imaju visoku tvrdoću i visoku tačku topljenja. Ionski spojevi rastvaranjem u vodi razlažu se na ione, pa njihovi rastvori provode električnu struju. Njihove taline također provode električnu struju, jer su u talini prisutni ioni.

  1. ^ "Ionic bond". IUPAC Compendium of Chemical Terminology. 2009. doi:10.1351/goldbook.IT07058. ISBN 978-0-9678550-9-7.
  2. ^ Schneider, Hans-Jörg (2012). "Ionic Interactions in Supramolecular Complexes". Ionic Interactions in Natural and Synthetic Macromolecules. str. 35–47. doi:10.1002/9781118165850.ch2. ISBN 9781118165850.

Developed by StudentB