Kleitus (Kleit, Klit, Cleitus) bio je ilirski vladar iz plemena Enhilejci ili Dardanci. Vladao je od 335. godine p. n. e. Otac mu je bio Bardilis I (vladao od 385-358. godine p. n. e.) i po njemu je nazvao i svoga sina (Bardilis II, vladao od 295-290. godine p. n. e.).[1]
Kleitus i Glaukijas iz plemena Taulanti su se 335. godine p. n. e. udružili u borbi protiv Aleksandra Makedonskog. Kao odgovor na to, Aleksandar je krenuo s vojskom u opsadu utvrđenog Peliuma (Pelion). Glaukijas i Kleitus su bili iznenađeni brzim dolaskom Makedonaca jer tada još nisu bili spojili svoje snage. Čini se i da je nedostajalo koordinacije u djelovanju Galukijasa i Kleitusa jer je Aleksander bio u teškoj situaciji i sa sve manje zaliha. Antički historičar Arijan (oko 86-146. godine n. e.) navodi da je Kleitus "žrtvovao tri dječaka, tri djevojčice i tri ovna uoči bitke protiv Aleksandra Velikog".[2]
Glaukijas je uhvatio u klopku Aleksandrovog generala Filotasa koji je bio upućen po zalihe. Aleksandar mu je požurio pomoći i spriječio Glaukijasa od napada na Filotasa. Na kraju je Aleksandar zauzeo Pelium i otjerao Glaukijasa i Kleitusa a zatim pridobio ostale ilirske vođe da mu se pridruže u pohodu na Perziju. Kleitus se sklonio u taulantskim planinama.
Razlog Aleksandrove pobjede leži u disciplini i njegovom ratnom geniju (i možda, sreći, zna li sa da su oko 50 godina prije ovog događaja Makedonci bili teško poraženi).[2]