Back Swart Dood Afrikaans Schwarzer Tod ALS Peste negra AN الموت الأسود Arabic الموت الاسود ARZ Peste negro AST Qara ölüm Azerbaijani قارا اؤلوم AZB Ҡара үлем Bashkir Чорная смерць Byelorussian

Crna smrt

Ilustracija Crne smrti. "The Chronicles of Gilles Li Muisis" (1272-1352), abbot of the monastery of St. Martin of the Righteous. Bibliothèque royale de Belgique, MS 13076-77, f. 24v.
Širenje Crne smrti po Europi (1346–53)

Crna smrt bila je pandemija koja je harala pogotovo Evropom u srednjem veku, odnevši živote 75-100 miliona ljudi, odnosno trećinu tadašnje evropske populacije.[1] Većina naučnika smatra da je Crna smrt bila pandemija kuge, dok neki smatraju da je bio virus sličan eboli. Analiza drevne DNK žrtava bolesti u Evropi je utvrdila da je odgovorni patogen bakterija Yersinia pestis.[2] Crna smrt nastala je u Kini 1334. godine, da bi se potom polako širila na zapad. 1346. stigla je do Egipta, Sirije i zatim Krima, a 1347. do Konstantinopolja, Sicilije i zatim južne Evrope. 1348. stigla je do Francuske, Holandije, Nemačke i Engleske, a 1349. do Skandinavije i Rusije.

Zbog svoje velike smrtnosti, Crna smrt je izazvala opštu paniku. Ljudi nisu znali odakle bolest dolazi niti kako je zaustaviti. Tražeći uzrok, mnogi su verovali da je Crna smrt Božija kazna. Međutim, pošto Crkva nije mogla da objasni i zaustavi bolest, mnogi su postali ravnodušni prema njoj i živeli po filozofiji da treba živeti što bolje dok te bolest ne pogodi, ignorišući tako savete lekara o izbirljosti što se itiče hrane i pića i izbegavanja suvišnog kontakta s ljudima. Suočeni s bliskošću smrti, mnogi nisu marili za rad ili za poštovanje društvenih i seksualnih pravila, već su pokušavali da se što bolje provedu, bez razmišljanja o budućnosti.[3] Neki su tvrdili da je uzrok bolesti natprirodan i da se prenosi vetrom, pa je trebalo ostati u kućama i zatvarati prozore. Neki su krivili Jevreje, što je rezultovalo u progonstvo istih.

Društvene hijerarhije bile su izokrenute, usled izjednačavajućeg efekta širenja bolesti.

  1. ↑ Austin Alchon Suzanne (2003). A pest in the land: new world epidemics in a global perspective. University of New Mexico Press. str. 21. ISBN 0-8263-2871-7. 
  2. ↑ Haensch S, Bianucci R, Signoli M, et al. (2010). „Distinct clones of Yersinia pestis caused the black death”. PLoS Pathog. 6 (10): e1001134. DOI:10.1371/journal.ppat.1001134. ISSN 1553-7366. PMC 2951374. PMID 20949072. 
  3. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Federiči

Developed by StudentB