Back Mak maak Afrikaans Domestizierung ALS Domesticación AN استئناس Arabic ঘৰুৱাকৰণ Assamese Adoma AST Əhliləşdirmə Azerbaijani اهلی‌لشدیرمک AZB Йортлаштырыу Bashkir Адамашненне Byelorussian

Domestikacija

Pas i ovca spadaju u prve životinje koje je čovek pripitomio
Pripitomljene životinje

Domestikacija (lat. domesticatio; ili domestifikacija), ili pripitomljavanje, je izraz koji se koristi za proces kojim se različiti biološki organizmi prilagođavaju za preživljavanje u društvu ili kroz rad ljudskih bića. Domestikovane ili pripitomljene životinje, biljke ili drugi organizmi su oni čije je ponašanje, životni ciklus ili fiziologija izmenjena kroz uzgoj i život pod ljudskom kontrolom kroz mnoštvo generacija.[1]

Ljudi su te populacije stavili pod svoju brigu iz niza razloga: za pomoć u radu, kao izvor hrane ili vrednih sirovina (npr. vuna, pamuk i svila) ili da im budu kućni ljubimci, odnosno ukrasno bilje.

Biljke uzgojene iz estetskih razloga se nazivaju kućnim ili ukrasnim biljkama, dok se one uzgojene radi hrane i sirovina nazivaju poljoprivrednim kulturama.

Čarls Darvin je uočio mali broj osobina koje su činile domaće vrste drugačijim od njihovih divljih predaka. On je takođe bio prvi koji je prepoznao razliku između svestanog selektivnog uzgoja u kojem ljudi direktno biraju poželjne osobine, i nesvesnog odabiranja gde se osobine razvijaju kao nusproizvod prirodne selekcije ili selekcije na bazi drugih osobina.[2][3][4] Postoji genetska razlika između domaćih i divljih populacija. Takođe postoje razlike između domestikovanih vrsta za koje istraživači smatraju da su bile esencijalne u ranim fazama domestikacije i poboljšanja svojstava koja su se pojavila od vremena separacije divljih i domaćih populacija.[5][6][7] Domestikaciona svojstva su uglavnom su fiksirana u okviru svih domaćih vrsta, i odabrana su tokom inicijalne epizode domestikacije životinja ili biljki, dok su osobine poboljšanja prisutne samo u delu domaćih vrsta, mada one mogu da budu fiksirane u pojedinačnim rasama ili regionalnim populacijama.[6][7][8]

Pas je bio prvi pripitomljeni kičmenjak,[9][10][11] i bio je ustaljen širom Evroazije pre kraja gornje pleistocenske era, dugo pre razvoja poljoprivrede i pre domestikacije drugih životinja.[10] Arheološki i genetički podaci sugerišu da je dugotrajni obostrani protok gena između divljih i pripitomljenih sojeva – uključujući magarce, konje, deve Novog i Starog sveta, koze, ovce, i svinje – bio uobičajen.[7][12] Imajući u vidu njen značaj za ljude i njenu vrednost kao model evolucionih i demografskih promena, tema domestikacije je privukla naučnike iz polja kao što su: arheologija, paleontologija, antropologija, botanika, zoologija, genetika, i environmentalistika.[13] Među pticama, najznačajnija domestikovana vrsta danas je kokoška, koja je važna radi mesa i jaja, mada ekonomski važna živinu obuhvata ćurke, morke i brojne druge vrte. Ptice se često drže kao kavezne ptice, od ptica pevačica do papagaja. Najduže domestikovani beskičmenjaci su medonosne pčele i svilena bube. Kopneni puževi se uzgajaju za hranu, dok se vrste iz nekoko razdela koriste u istraživanjima, a drugi se uzgajaju radi biološke kontrole.

Domestikacija biljki je počela pre više od 12.000 godina sa žitaricama na Srednjem istoku, i običnom tikvicom u Aziji. Poljoprivreda se razvila u najmanje 11 različitih centara širom sveta, pri čemu su domestikovani različiti usevi i životinje.

  1. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu zeder2015
  2. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu darwin1868
  3. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu diamond2007
  4. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu larson2014b
  5. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu olsen2013
  6. ↑ 6,0 6,1 Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu doust2014
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu larson2014
  8. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu meyer2013
  9. ↑ „Domestication”. Encyclopædia Britannica. 2016. Pristupljeno 26. 5. 2016. 
  10. ↑ 10,0 10,1 Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu larson2012
  11. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu perri2016
  12. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu marshall2014
  13. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu larson2013

Developed by StudentB