Elektromagnetizam |
Ključne stavke |
Elektricitet • Magnetizam |
Elektrostatika |
Magnetostatika |
Elektrodinamika |
Električna mreža |
Kovarijantna formulacija |
Naučnici
|
Elektricitet ili električnost (od gr. ηλεκτρον elektron - ćilibar/jantar) je skup fizičkih pojava povezanih sa prisustvom i kretanjem materije koja ima svojstvo naelektrisanja, odnosno viška električki nabijenih čestica. Količina elektriciteta naziva se električni naboj.
Naelektrisanje je jedno od osnovnih svojstava elementarnih čestica. Naelektrisanje u mirovanju naziva se statičko naelektrisanje, a vezane pojave opisuje grana fizike koja se naziva elektrostatika. Naelektrisanje u kretanju naziva se električnom strujom, a vezane pojave opisuje elektrodinamika. Prisustvo elektriciteta zapaža se posredstvom elektromagnetskog polja koje nastaje oko naelektrisanja. Ako naelektrisanje miruje postoji samo električno polje. Naelektrisanje u pokretu stvara i magnetsku komponentu elektromagnetskog polja.
U atomu je pozitivno naelektrisanje jezgra jednako negativnomu naelektrisanju elektrona, pa se dejstvo tih naelektrisanja prema vani međusobno neutrališe. Tek kada se u nekom telu odvoji deo elektrona od atoma, dolaze do izražaja privlačne sile koje nastoje da vrate elektrone na ona mesta u atomu na kojima su se nalazili. Usled delovanja tih sila dolazi do kretanja naelektrisanih čestica ili električne struje. Odvajanje elektrona od pripadajućih atomskih jezgara čini osnov proizvodnje električne energije. U galvanskim elementima i akumulatorima razdvajanje elektriciteta izvode hemijske sile. Za proizvodnju velike količine električne energije služe električni generatori.
Elektricitet se s jednoga tela može prenositi na drugo. Elektroni lako prolaze kroz dobre provodnike (na primer metale), a teško kroz izolatore (na primer plastika i porcelan). Ako se provodnik stavi blizu naelektrisanog tela, ono će, prema vrsti svog naelektrisanja, elektrone provodnika ili privući ili odbiti. Taj način razdvajanja elektriciteta u provodniku naziva se influencija.
Električni fenomeni su izučavani od antičkih vremena, bez većeg teoretskog razumevanja do 18. veka. Čak i tad, bilo je veoma malo praktičnih primena elektriciteta, i tek u 19. veku je struja primenjena u industriji i svakodnevnom životu. Brza ekspanzija elektrotehnike je transformisala industriju i društvo. Izuzetna svestranost električne energije značila je da se mogao stvoriti gotovo neograničeno veliki skup primena koje obuhvataju transport, grejanje, rasvetu, komunikacije i računanje. Električna energija je danas osnova modernog industrijskog društva.[1]