Feromagnetizam

Feromagnetizam (od lat. ferrum = gvožđe + magnet) je forma magnetizma kojom najčešće ilustrujemo ovu pojavu. Javlja se kod nekih metala: gvožđa, kobalta i nikla. Materijal je feromagnetski ako u prisustvu spoljnjeg magnetskog polja i sam postaje magnet, tako što se njegovi elementarni magneti (magnetni dipoli) orijentišu u pravcu spoljnjeg polja tako što na dipole deluje moment magnetizacije m.

Karakteristika feromagnetizma je histerezisna kriva u obliku slova S koja opisuje magnetizaciju feromagnetnih materijala pod uticajem spoljnog magnetskog polja. Oblik ove krive je posledica:

• magnetskog usmeravanja elektromagneta na nivou atoma
• usmeravanja magnetnih domena koji se mere u mikrometrima i nanometrima

Unutar jednog magnetnog domena svi elementarni magneti su usmereni u istom pravcu. Kada materijal nije magnetizovan, elementarni magneti su usmereni u svim pravcima. Kada se takav materijal izloži magnetnom polju, magnetni domeni se sve više orijentišu u pravcu spoljnjeg magnetnog polja. Kada se svi domeni usmere u tom pravcu, dalja magnetizacija materijala više nije moguća. Tada kažemo da je došlo do zasićenja.

Kada se ukloni spoljno magnetno polje, domeni se delom dezorijentišu i magnetizacija opada. Feromagnetni materijal pokazuje osobinu remanentne magnetizacije. Da bi se materijal razmagnetisao, potrebno je primeniti spoljno magnetno polje suprotnog smera.

Magnetno uređenje može se poremetiti zagrevanjem. Tada feromagnetni materijali postaju paramagnetni. Temperatura na kojoj nestaje magnetna uređenost materijala naziva se Kirijeva temperatura ${\displaystyle T_{\mathrm {C} }}$ (dobila ime po Pjeru Kiriju).