Himno Nacional Argentino

Himno Nacional Argentino
Srpskohrvatski: Argentinska nacionalna himna
Premijerno izvođenje argentinske himne u domu Mariquite Sánchez. Autor slike je Pedro Subercaseaux.
Državna himna  Argentina
Tekst	Vicente López y Planes, 1812.
Muzika	Blas Parera, 1813.
Usvojena	1813.
Himno Nacional Argentino (instrumental) Problemi sa slušanjem datoteke? Pogledajte pomoć.

Oid, Mortales (Čujte, Smrtnici!) je nacionalna himna Argentine (Himno Nacional Argentino).

Tekst za pesmu je napisao Visente Lopez (Vicente López y Planes), dok je muziku komponovao Blas Parera (Blas Parera). Pesma je usvojena kao nacionalna himna Argentine 11. maja 1813. godine, tri dana pre dobijanja formalne nezavisnosti od Španije. Stoga je 11. maj Dan himne u Argentini.

24. maja 1812. godine, Visente Lopez je odgledao predstavu, izvedenu u Kući komedije (Casa de la Comedia) u Buenos Ajresu, pod nazivom 25. Maj (El 25 de Mayo), koja zapravo govori o Majskoj Revoluciji, koja se desila dve godine ranije. Predstava, koju je napisao Ambrosio Morante, se završava himnom koju pevaju glumci. To je inspirisalo Lopeza da iste noći napiše prvu verziju himne koja će zameniti Moranteovu, i za koju je kasnije muziku napisao Blas Parera.

Tadašnja autonomna Vlada odobrava novu himnu 11. maja 1813. godine kao Patriotski marš (Marcha Patriótica), i zahteva od Parere da komponuje muziku. Neki autori kažu da je Parera prihvatio ponudu, ali da nakon dosta dana nije pokazao nikakve rezultate. S obzirom da tekst himne ima otvoren neprijateljski stav prema Španiji, a i sam Španac, Parera napokon odbija ponudu, plašeći se reakcije kralja. Nakon toga, vlasti ga hapse i primoravaju da komponuje pod pretnjom smrću. Iste noći završava muziku, jednostavnim kopiranjem muzike za pozorišnu predstavu koju je on sam i bio napisao. Biva pušten iz zatvora i nešto kasnije zauvek napušta zemlju, živeći dugo u Rio de Ženeiru, a kasnije u Španiji gde je i umro.

Konačna verzija pesme je prvi put izvedena 14. maja 1813. godine u kući aristokrate Markite Sančez de Tompson (Mariquita Sánchez de Thompson), a prezentovana javnosti 25. maja iste godine. Tada je himna nosila naziv Nacionalna Patriotska Pesma (Canción Patriótica Nacional), a kasnije samo Patriotska Pesma (Canción Patriótica), da bi 1847. godine bila preimenovana u Nacionalnu Himnu Argentine (Himno Nacional Argentino) i taj naziv se zadržao i do danas.

U završnoj verziji Himne Maja (kako ju je Lopez nazvao) je naglašeno da prikazana politička vizija nije samo argentinska, već čitave Latinske Amerike. Tekst je izrazito indipendistički i anti-španski, jer se u to vreme zemlja borila za nezavisnost i odvajanje od Španije. Himna je 1860. godine pretrpela modifikaciju, po preporuci muzičara Huan Pabla Esnaola (Juan Pablo Esnaola) koji je pesmu u orkestarkom i harmonisjkom smislu obogatio.

Tokom 19. veka himna je pevana u celini. Međutim, posle izvesnog vremena kada se u narodu izgubio neprijateljski stav prema Španiji, a i kada je u zemlju došlo do upliva velikog broja španskih imigranata, himna je modifikovana dekretom predsednika Rokoa 30. marta 1900. godine. Dekret je glasio:

,,Bez izmena teksta nacionalne himne, u pesmi se nalaze strofe koje jasno opisuju koncept da nacije svoje himne povezuju sa mirnim vremenima, kao i radi usklađivanja sa spokojom i ponosom hiljade Španaca koji žive sa nama, takve strofe mogu i moraju biti izvedene na javnim skupovima, radi poštovanja tradicije i zakona neagresivnosti, Predsednik Republike izdaje sledeći dekret:

Na oficijalnim i javnim skupovima, kao i u školama, će biti pevani samo prva i poslednja strofa i refren Nacionalne Himne odobrene od Autonomne Vlade 11. maja 1813. godine."

Na ovj način je tekst himne koji je sadržao vidljivo neprijateljski stav prema Španiji promenjen.

2. avgusta 1924. godine još jedna izvršna rezolucija, potekla i rukovođena iz Vlade, zabranila je da muzika koju je komponovao Parera, a kasnije dopunio Esnaol, i koja se svira na javnim mestima, bude muzički menjana, što je do tada postalo dosta učestalo.

Po argentinskom zakonu izvođenje himne je obavezno tokom službenih događaja, a od prisutnih se očekuje da ustanu i pevaju pesmu; radio stanice pustaju himnu u ponoć, dok TV programi to rade pre završetka svog dnevnog programa; tokom nacionalnih praznika, obavezno je izvođenje himne u ponoć i podne.

Rok muzičar Čarli Garsia (Charly García) je prekršio dugu tradiciju poštovanja himne, kada je stavio prepevanu verziju Nacionalne himne na svoj album Filosofía barata y zapatos de goma (Jeftina filozofija i gumene cipele) iz 1990. godine. Mnogi Argentinski muzičari su 1998. godine prepevavali himnu i druge patriotske pesme na zajedničkom albumu El Grito Sagrado (Sveti vrisak).