Međupolnost, interseksualnost ili interseks je opšti pojam koji se koristi za različita stanja, po kojima je osoba rođena sa reproduktivnom ili anatomijom polnih organa koja nije u skladu sa tipičnim definicijama muškog ili ženskog. Na primer, možemo imati novorođenče koje spolja izgleda kao devojčica, ali čija je unutrašnja anatomija tipično muška. Ili, osoba može biti rođena sa genitalijama koje izgledaju negde između tipičnih muških i ženskih – na primer, devojčica može da se rodi sa vidno uvećanim klitorisom, ili bez vaginalnog otvora; ili dečak sa izrazito malim penisom ili skrotumom koji je podeljen tako da više liči na labiju. Ili, možemo imati bebu sa mozaičkom genetikom, tako da neke od njenih ćelija imaju XX hromozome, a neke XY.[1][2]
Iako se o interseksualnosti govori često kao o urođenom stanju, interseks anatomija se ne pojavljuje uvek na rođenju. Ponekad osoba ne zna ili joj nije utvrđena interseksualna anatomija dok ona ili on ne dođu u pubertet, ili dok ne saznaju da su neplodni, ili im bude urađena autopsija nakon smrti od starosti. Neki ljudi žive i umru sa interseksualnom anatomijom, a da niko, uključujući i njih same, ne zna da su interseks.
Interseksualnost je socijalno konstruisana kategorija koja reflektuje jednu biološku varijaciju. Priroda pruža čitave spektre anatomije polnih organa. Grudi, penisi, klitorisi, skrotumi, labije, gonade – sve ovo može da se razlikuje po veličini i obliku i morfologiji. Takozvani „polni“ hromozomi takođe mogu da se poprilično razlikuju, ali u kulturama čoveka, seksualne/polne kategorije svode se i uprošćavaju na muške, ženske i ponekad interseks, kako bi se olakšale društvene interakcije, izražavanje osećanja i kako bi se održao red.
O granicama interseksualnosti ne odlučuje priroda nego ljudi. Ljudi (danas, posebno lekari), odlučuju o tome koliko mali penis treba da bude, ili koliko je neuobičajena kombinacija organa, pre nego se podvede pod interseks. Neki oblici ukazuju na skrivene metaboličke probleme, te osoba koja smatra da bi mogla biti interseksualna, treba da se konsultuje sa lekarom u cilju otkrivanja toga da li joj je potrebna profesionalna medicinska nega ili ne.[3]