Back جوزيبا ليزاك ARZ Йосипа Лисац Bulgarian Josipa Lisac BS Josipa Lisac German Josipa Lisac English Josipa Lisac French Josipa Lisac Croatian Josipa Lisac Hungarian Josipa Lisac Italian Јосипа Лисац Macedonian
Josipa Lisac | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Ime po rođenju | Josipa Lisac |
| Datum rođenja | 14.2. 1950. |
| Mjesto rođenja | Zagreb, SR Hrvatska, FNRJ |
| Muzički rad | |
| Žanr | Pop |
Josipa Lisac je hrvatska pevačica, rođena 14. februara 1950.
Karijeru je počela u dečijem horu 1961. pevajući klasičnu i sakralnu muziku. 1967. postaje član rok-grupe O'Hara, koju napušta naredne godine i prelazi u Zlatne akorde. Sviraju po festivalima, koncertima, igrankama, šire interes za novu vrstu muzike - neobuzdanu i punu mladalačkog zanosa. Snimaju i singl-album sa četiri pesme.
1968. godine započinje solo karijeru pevajući pesmu Arsena Dedića: Što me čini sretnom. U narednih nekoliko godina stvara pesme: Oluja (1970), Kapetane moj (1970), Život moj (1970), I teče, teče vrijeme (1970)...
Snima dve sevdalinke: Omer-beže (1974.) i Niz polje idi babo, Sejmeni (1974.). Najveći uspeh beleži snimanjem svog prvog LP albuma Dnevnik jedne ljubavi (1973), za koji je muziku komponovao njen životni saputnik i preteča roka u SFRJ - Karlo Metikoš. Većina kritičara i muzičara, kao i publika, se slažu u oceni da je reč o jednom od najboljih albuma snimljenih na ovim prostorima. Dnevnik jedne ljubavi od tada nosi titulu prvog konceptualnog dela u domenu popularne i rok muzike.
Posle njegovog uspeha, dve godine sprema ulogu devojke Jane u prvoj jugoslovenskoj rok-operi Gubec-beg, inspirisanoj romanom Seljačka buna Augusta Šenoe. Libreto je pisao Ivica Krajač, a operu je komponovao Karlo Metikoš. Premijeru je doživela 1975. i igrana je nekoliko narednih godina širom SFRJ.
Sredinom sedamdesetih uspešno eksperimentiše u džez muzici sa čuvenim Boškom Petrovićem na albumu B.P. convention and all stars (1976).
Krajem sedamdesetih odlazi u Ameriku gde radi album Made in U.S.A (1979). Tokom osamdesetih snima veliki broj albuma, a muzički je sve više bliža popu: Hir, hir, hir (1980), Lisica (1982), Hoću samo tebe (1983), Boginja (1987)... Drži veliki broj koncerata gde do izražaja dolazi sav njen kreativni dar. Avangardne frizure i odeća, zajedno sa snažnim muzičkim izrazom, čine njene nastupe unikatnima.
Posle Karlove smrti 1992. nastavlja sa eksperimentima. Snima album duhovne muzike Čestit Božić i na koncertima pravi obrade starih hitova dajući im novi izraz. Poslednji album snima na samom pragu trećeg milenijuma, Život (2000). Igrala je u dva američka filma i u dve avangardne predstave.