Back Kapitalisme Afrikaans Kapitalismus ALS Capitalismo AN Ǣhtwealdes endebyrdness ANG رأسمالية Arabic ܪܝܫܡܠܘܬܐ ARC راسمالية ARY راسماليه ARZ পুঁজিবাদ Assamese Capitalismu AST
Kapitalizam je ekonomski sistem zasnovan na privatnom vlasništvu kapitala.
U najopštijem smislu kapitalizam označava ekonomski sistem u kojem su sva ili veći deo sredstava za proizvodnju u privatnom vlasništvu, i u kojem se investicije, proizvodnja i plasman dobara raspoređuju pre svega po zakonima slobodnog tržišta. Ovo znači da je opšte opredeljenje i primarni cilj vlasnika kapitala pre svega ostvarivanje profita.
Kapitalizam je, dakle, suprotan komunizmu i socijalizmu, sistemima u kojima su sredstva za proizvodnju pretežno u državnoj ili zajedničkoj (društvenoj) svojini, a primarni cilj vlasnika kapitala nije ostvarivanje profita već socijalne pravde ili nešto drugo. Kapitalizam se razlikuje i od feudalizma, u kojem je bilo moguće privatno upravljati zemljom (teritorijom) ali je zemlja formalno bila vlasništvo države odn. kralja.
Većina teoretičara se slaže da se kapitalizam utemeljio u 18., 19. i 20. veku, i to tokom era industrijske revolucije i evropskog imperijalizma (Adam Smit, Dejvid Rikardo, Karl Marks), velike depresije (Džon Mejnard Kejns) i tokom Hladnog rata (Fridrih Hajek, Milton Fridman). Ovi teoretičari se slažu i oko osnovnih karakteristika kapitalizma:
- kapital je u privatnom vlasništvu
- odluke se donose u odnosu na tržište
- trgovina je rezultat dobrovoljnog ugovora između prodavca i kupca
- prisutan je tržišni, preduzetnički mentalitet
- postoje pravni i drugi mehanizmi zaštite privatne svojine i ugovora
Većina teoretičara se takođe slaže da kapitalizam kao sistem generiše veći i brži ekonomski rast od drugih danas poznatih sistema. No, već kod sledećeg pitanja, "zbog čega je to tako" dolazi do većih razilaženja. Neki smatraju da je glavni razlog ekonomskog rasta privatna svojina, drugi misle da je slobodno tržište, treći ističu da ekonomski rast dolazi zapravo od eksploatacije radne snage, četvrti smatraju da rast dolazi zapravo od globalnog rasta. Karakterologija kapitalizma dakle donosi sledeće nedoumice:
- da li je kapitalizam "stvarni" sistem ili samo ideal
- da li stvarno postoji u nacionalnim ekonomijama, a ako ne, koji nivo kapitalizma su postigle sadašnje nacionalne ekonomije
- da li se pojavio na određenom mestu u određeno vreme ili je postojao oduvek u manjim pojavnim oblicima
- da li je isključivo ekonomski sistem, ili je i politički, socijalni i kulturološki
- da li je samoodrživ ili nije
- da li je racionalan ili nije
- da li ima tendenciju da obogaćuje šire slojeve ljudi ili da ih osiromašuje