Back Massa Afrikaans Masse (Physik) ALS ግዝፈት Amharic Masa AN संहति ANP كتلة Arabic كتلة ARY كتله ARZ ভৰ Assamese Masa AST

Masa

Ne treba izjednačavati sa težinom, silom dejstva.
Njutnov zakon gravitacije: dva tela se privlače uzajamno silom koja je srazmerna umnošku njihovih masa, a obrnuto proporcionalna kvadratu njihove udaljenosti.
Kosi toranj u Pizi gde je Galileo Galilej utvrdio da je ubrzanje bilo kojega padajućeg tela na površini Zemlje konstantno i da je jednako za sva tela.

Masa je osnovno fizičko svojstvo svih tela, veličina koja je karakteriše količinu materije u telu,[1][2] i jedna od osnovnih veličina Međunarodnog sistema jedinica (oznaka m, merna jedinica kilogram).[3]

Masa je mera tromosti tela. Tromost ili inercija je svojstvo svakog tela, po kojemu to telo ostaje u stanju mirovanja ako miruje, ili u stanju jednoličnog pravolinijsklog tretanja ako se kreće, kao što je definirano u prvom Njutnovom zakonu kretanja.

Osnovna merna jedinica mase je 1 kilogram [kg]. Masa tela koje ima masu 1 kg jednaka je masi tega, koji se čuva u Međunarodnom birou za mere i tegove u Sevresu kraj Pariza. Masu nekog tela određuje se vaganjem - uspoređivanjem mase tela s masom tega poznate mase. Ako vaga pokaže da su mase ovih tela jednake, tada se zna da je masa tela jednaka poznatoj masi tega.

U svakodnevnom životu masa se često zamenjuje s težinom, što je neispravno jer su to dve različite fizičke veličine. Masa je mera tromosti tela, dok je težina sila koja zavisi od gravitacije; masa se meri vagom, a težina dinamometrom; masa se izražava u kilogramima [kg], a težina u njutnima [N]).

Osim kao svojstvo tromosti, masa se pojavljuje u fizici kao izvor sile gravitacije, u skladu sa Njutnovim zakonom gravitacije. Stoga postoje dve vrste mase:[4]

  • inerciona (troma) masa - kao mera inercije tela.
  • gravitacijska (teška) masa - definisana kao izvor sile gravitacije Njutnovim zakonom. U zavisnosti od prisustva gravitacionog polja može se razlikovati:
    • aktivna gravitaciona masa, mera gravitacione sile koju vrši objekat.
    • pasivna gravitaciona masa, mera gravitacione sile koju vrši objekat u poznatom gravitacionom polju.

Do danas je načinjen veliki broj eksperimenata koji upoređuju tromu i gravitacijsku masu i nikad nije pronađena razlika između te dve mase. Stoga se smatra da su ove dve mase jednake, što se naziva principom ekvivalencije. U razvoju teorije relativnosti, Ajnštajn je iskoristio ovaj princip kao jednu od ključnih postavki. Do danas je ekvivalentnost teške i trome mase određena do 10−12.

  1. ↑ Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. "amount of substance, n". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
  2. ↑ International Union of Pure and Applied Chemistry (1996). „Glossary of Terms in Quantities and Units in Clinical Chemistry” (PDF). Pure Appl. Chem. 68: 957–1000. 
  3. ↑ Masa, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.
  4. ↑ „New Quantum Theory Separates Gravitational and Inertial Mass”. MIT Technology Review. 14. 6. 2010. Pristupljeno 3. 12. 2013. 

Developed by StudentB