Medicina (lat. ars medicina — "umetnost lečenja") bavi se dijagnostikom, preventivom i terapijom fizičke i psihičke bolesti čoveka.[1][2] Medicina označava i nauku bolesti i praktičnu primenu. Reč medicina je izvedena iz latinske reči ars medicina, sa značenjem umetnost lečenja.[3][4] Medicina obuhvata raznovrsne aktivnosti zdravstvene zaštite kojima se održava i obnavlja zdravlje putem prevencije i tretmana bolesti.
Savremena medicina primenjuje biomedicinske nauke, biomedicinska istraživanja, kao i genetičku i medicinsku tehnologiju do diagnozira, tretira, i spreči povrede i bolesti, tipično farmaceutskim ili hirurškim putem, ali i putem niza raznovrsnih terapija kao što su psihoterapija, ortopedska sredstva, prostetika, biološki medicinski proizvodi, i jonizaciona radijacija, između ostalog.[5]
Medicina je postojala hiljadama godina, i tokom najvećeg dela tog perioda ona je smatrana umetnošću (oblašću veštine i znanja) koja je frekventno bila povezana sa religioznim i filozofskim gledištima lokalne kulture. Na primer, vrač bi primenjivao lekovite biljke i izricao molitve za ozdravljenje, ili antički filozof i lekar bi primenio ispuštanje krvi saglasno sa teorijama humoralizma. U nedavnim vekovima, od vremena napretka nauke, najveći deo medicine je postao kombinacija umetnosti i nauke (fundamentalne i primenjene, pod okriljem medicinske nauke). Dok su tehnike hirurškog zašivanja zanat koji se uči putem prakse, poznavanje toga što se događa na ćelijskom i molekulskom nivou u tkivima koja se zašivaju proističe iz nauke.
Prethodnici naučne forme medicine su u današnje vreme poznati kao tradicionalna ili narodna medicina. Ona se i dalje koristi zajedno ili umesto naučne medicine, i stoga se naziva alternativnom medicinom. Na primer, evidencija o efektivnosti akupunkture je „varijablna i nekonzistentna“ za bilo koje oboljenje,[6] ali je generalno bezbedna kad je izvodi adekvatno obrazana osoba.[7] U kontrastu s tim, tretmani izvan opsega bezbednosti i efikasnosti se nazivaju nadrilekarstvom.