Mihajlo I Rangabe

Mihailo I Rangabe (grč. Μιχαήλ Α΄ Ραγγαβέ, Mihail o Protos Rangabé), (umro 11. januara 844) bio je vizantijski car (vladao od 811. do 813) koji je Ahenskim mirom priznao franačko Rimsko carstvo.

Mihailo je bio sin patricija Teofilakta Rangabea, admirala Egejske flote. Oženio se Prokopijom, kćerkom Nikifora Logoteta. Pošto mu je tast 802. postao car Nikifor I, Mihailo je imenovan kuropalatom. Posle pobeda u ratu koji mu je nametnuo bugarski kagan Krum Nikifor je 811. upao u bugarsku zasedu i poginuo, a naslednik Stavrikije je teško ranjen i paralizovan.

Prokopija nije uspela nagovoriti cara Stavrikija da imenuje Mihaila za naslednika, pa je ikonodulsko crkveno vođstvo nateralo cara da abdicira u Mihailovu korist 2. oktobra 811.

Mihailo se pokazao kao pobožan i pomirljiv vladar, po tvrdnjama svog hroničara Teofana Ispovednika. Odustao je od dela poreza koje je uveo Nikifor, izdašno je finansirao vojsku i državnu upravu, a i Crkvu. Progonio je ikonoklaste, naveo je patrijarha Nikifora da ustukne u sporu protiv Teodora, igumana manastira Studios.

Odmah po stupanju na presto Mihailo je obnovio pregovore sa Francima. Za razliku od cara Nikifora, koji je 803 potpisao mir ne priznajući Karlu carsku titulu, Mihailo je 12. januara 812. sklopio Ahenski mir i njime priznao da je i Karlo Veliki "vasileos", dakle car Franaka. Za uzvrat je Karlo priznao Vizantiji suverenitet nad Venecijom, Istrom, Dalmacijom s ostrvima, te Zadrom, Trogirom, Splitom, Dubrovnikom i Kotorom na kopnu, kao i južnom Italijom.

Mihailo je odbio Krumove uslove za mir sa Bugarima. U nastavku ratovanja, nakon početnih uspeha, vizantijska vojska je u Trakiji blizu Drinopolja bila naterana u bekstvo u junu 813. Da bi predupredio već započetu zaveru, Mihail je abdicirao, pa ga je nasledio vođa zavere general Lav Armenac. Mihailo se zamonašio pod imenom Atanasije. Novi car je dao uškopiti i zamonašiti sve Mihailove sinove, od kojih je Ignatije (krsnim imenom Niketa) docnije postao carigradski patrijarh. Monah Atanasije umro je prirodnom smrću 11. januara 844.

Mihajlo I Rangabe na Wikimedijinoj ostavi