Petar Veliki | |
---|---|
Rođenje | Moskva | 9. 6. 1672.
Smrt | 8. 2. 1725. (dob: 52) Sankt Peterburg |
Petar I Aleksejevič Romanov ili Petar Veliki (rus. Пётр I Алексеевич; Пётр Великий; Moskva, 9. 6. 1672 — Sankt Peterburg, 8. 2. 1725 po gregorijanskom, ili 30. 5. 1672 — 28. 11. 1725. po julijanskom kalendaru) je bio ruski car i imperator koji je vladao Rusijom od 7. 5. (27. 4. po julijanskom kalendaru) 1682. pa sve do svoje smrti 1725. godine.
Na presto je došao nakon mnogih dvorskih intriga i zavera. U početku je vladao zajedno sa svojim slabim i bolesnim polubratom, Ivanom V, koji je umro 1696. godine. Nakon Ivanove smrti, kad je postao car Rusije i nemilosrdno je ugušio bilo kakav tip otpora, pa čak i u sopstvenoj porodici[1].
Petar je vladao sam do 1724, a potom je vladao zajedno sa svojom ženom, Katarinom I Aleksejevnom. Modernizovao je u to vreme prilično zaostalu feudalnu Rusiju na društvenom, političkom, vojnom i ekonomskom planu, a u isto vreme vodio je ekspanzionističku politiku, uglavnom ka zemljama koje su izlazile na more. U toku svoje vladavine, pretvorio je Rusiju u vodeću evropsku silu tog vremena[1]. Odbacio je titulu cara 1721. i zamenio je titulom „imperatora“.