Back Plastiek Afrikaans Kunststoff ALS Plastico AN لدائن Arabic پلاستيك ARY প্লাষ্টিক Assamese Plásticu AST Plastmas Azerbaijani پیلاستیک AZB Пластмассалар Bashkir

Plastika

Plastične replike hrane u Japanu
Kućni predmeti napravljeni od različitih tipova plastike
IUPAC definition
Generički termin koji se koristi u slučaju polimernih materijala koji mogu da sadrže druge supstance
da bi se poboljšala performanca i/ili redukovali troškovi.

Napomena 1: Upotreba ovog termina umesto polimer je izvor zabune i stoga se ne preporučuje.

Napomena 2: Ovaj termin se koristi u polimerskom inženjerstvu materijala obično u smislu da
se može obraditi putoka protoka.[1]

Plastika ili plastični materijal predstavljaju umetne materijale proizvedene od sintetskih ili polusintetskih smola i različitih dodataka (punila, omekšivača, stabilizatora i pigmenata) koji se u toku prerade nalaze bar povremeno u plastičnom stanju.[2][3] Plastike su tipično organski polimeri sa visokom molekulskom masom, mada one često sadrže druge supstance. One su obično sintetičke, najčešće izvedene iz petrohemikalija, mada su mnoge delom prirodne.[4] Plastičnost je opšte svojstvo svih molekula koji imaju sposobnost da se nepovratno deformišu bez pucanja, mada do toga dolazi u toj meri kod ove klase polimera podesnih za oblikovanje da je ta sposobnost naglašena u njihovom imenu.

Usled njihove relativno niske cene, lakoće proizvodnje, mnogostranosti, i nepropustivosti za vodu, plastike se koriste u enormnom i ekspandirajućem opsegu proizvoda, od spajalica do svemirskih brodova. One se već zamenile mnoge tradicionalne materijale, kao što su drvo, kamen, rogovi i kosti, koža, papir, metal, staklo, i keramika, u velikom broju oblika njihove ranije upotrebe. Plastične mase se prerađuju valjanjem u folije, istiskivanjem pod pritiskom, ubrizgivanjem, pasiranjem, itd. Zbog svojih mehaničkih svojstava i mogućnosti oblikovanja plastične mase su potisle mnoge druge materijale i njihova je industrija u stalnom porastu. U razvijenim zemljama, oko jedne trećine proizvedene plastike se koristi za pakovanje, a jedna trećina nalazi primenu u građevinarstvu za izradu cevi koje se koriste u vodovodnim instalacijama, ili za izradu vinilnih pokrivnih oplata.[5] Ostatak se koristi za izradu automobila (do 20% plastike[5]), nameštaja, i igrački.[5] U zemljama u razvoju, taj odnos može da bude različit - na primer, po nekim izveštajima 42% Indijske potrošnje odlazi na materijale za pakovanje.[5] Plastike nalaze mnoštvo oblika primene u polju medicine, što obuhvata polimerne implante. Ime polja plastične hirurdije nije proisteklo iz upotrebe plastičnih materijala, nego is opšijeg značenja reči plastičnost u smislu sposobnosti promene oblika.

Prva potpuno sisntetička plastika je bio bakelit, koju je izumeo Leo Baekeland u Njujorku 1907. godine[6], koji je skovao termin 'plastika'.[7] Mnogi hemičari su doprineli nauci o materijalu plastike, uključujuči nobelovca Hermana Staudingera, koji se naziva „ocem hemija polimera“" i Hermana Marka, koji je poznat kao „otac fizike polimera“.[8] Uspeh i dominancija plastike počevši od ranog 20. veka doveli su do brojnih problema očuvanja životne sredine zbog njene spore dekompozicije nakon što se odbaci kao smeće. Postojanost je direktna posledica strukture plastike karakterisane prisustvom velikih molekula. Pri kraju 20. veka, jedan od pristupa rešavanju problema je široko zastupljeno nastojanje da se reciklira plastika.

Plastike se mogu se podeliti u dve glavne grupe: termoplastični materijali i termoreaktivni materijali ili duroplasti.

  • Termoplastične mase - grejanjem omekšaju, a hlađenjem se vraćaju u prvobitno stanje(npr. polivinilhlorid, polietilen, polistiren). Sastoje se od vrlo dugih molekula s ravnim lancima (linearni polimeri).
  • Termoreaktivne plastične mase ili duroplasti - grejanjem ireverzibilno otvrdnu i kasnije se više ne mogu oblikovati (bakelit, aminoplasti). Imaju prostornu mrežastu strukturu.
  1. ↑ „Terminology for biorelated polymers and applications (IUPAC Recommendations 2012)”. Pure and Applied Chemistry 84 (2): 377–410. 2012. DOI:10.1351/PAC-REC-10-12-04. ISSN 0033-4545. Arhivirano iz originala na datum 2015-03-19. Pristupljeno 2015-06-23. 
  2. ↑ Erik Lokensgard 2008
  3. ↑ Christopher Lefteri (2008)). Plastics Handbook. RotoVision. ISBN 978-2888930020. 
  4. ↑ Life cycle of a plastic product Arhivirano 2010-03-17 na Wayback Machine-u. Americanchemistry.com. Retrieved on 2011-07-01.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Applications
  6. ↑ American Chemical Society National Historic Chemical Landmarks. „Bakelite: The World’s First Synthetic Plastic”. Pristupljeno 23 February 2015. 
  7. ↑ Fantastic Recycled Plastic: 30 Clever Creations to Spark Your Imagination, by David Edgar, Robin A. Edgar, p11
  8. ↑ Polymer Chemistry: Introduction to an Indispensable Science, by David M. Teegarden, pp.58-59

Developed by StudentB