Back Scheinbare Helligkeit ALS قدر ظاهري Arabic Magnitú aparente AST Görünən ulduz ölçüsü Azerbaijani Бачная зорная велічыня Byelorussian Видима звездна величина Bulgarian আপাত মান Bengali/Bangla Prividna magnituda BS Magnitud aparent Catalan Hvězdná velikost Czech
| Priv. mag. | Nebesko telo |
|---|---|
| −26,8 | Sunce |
| −12,6 | pun Mesec |
| −4,4 | Maksimalan sjaj Venere |
| −2,8 | Maksimalan sjaj Marsa |
| −1,5 | Najsjajnija zvezda u vidljivom spektru: Sirijus |
| −0,7 | Druga najsjajnija zvezda: Kanopus |
| +0,0 | Definisana nulta tačka u stara vremena - Vega |
| +3,0 | Najtamnije zvezde vidljive iz gradova |
| +6,5 | Najtamnije zvezde vidljive golim okom |
| +12,6 | Najsjajniji kvazar |
| +27 | Najtamniji objekti vidljivi 8m teleskopom |
| +30 | Najtamniji objekti koje u vidljivom području može detektovati svemirski teleskop Habl |
| +38 | Najtamniji objekti koje će u vidljivom području moći detektovati planirani OWL (2020) |
Prividna zvezdana veličina, vidljiva veličina ili magnituda (latinski: magnitudo), m) određuje prividnu jačinu sjaja nekog nebeskog tela. Hiparh je, u 2. veku pre nove ere, zvezde vidljive golim okom razvrstao u šest kategorija i time imenovao šest prividnih veličina, a to je uradio tako da su najsjajnije zvezde bile zvezde prve zvezdane veličine, a one najslabijeg sjaja - šeste. Pojavom primene teleskopa i radi uvođenja preciznosti danas zvezdana veličina nekog nebeskog objekta može biti i decimalan broj i negativna. Sjaj zvezde često se izražava u zvezdanim veličinama u obliku 1m,4.