Back Socialismu autoxestionario AST Radničko samoupravljanje BS Socialisme autogestionari Catalan Samosprávný socialismus Czech Arbeiterselbstverwaltung German Socialist self-management English Socialismo autogestionario Spanish Autogestio-sozialismo Basque Socialisme autogestionnaire French Socialismo autoxestionario Galician

Samoupravni socijalizam

Tvornica alata za rezanje u Prevaljima, 1961. Radnica u zaštitnoj opremi za brusilicom domaće izrade.
Radnici tvornice Rade Končar na čelu prvomajske kolone, 1960.

Samoupravni socijalizam ili radničko samoupravljanje je bio specifičan model uređenja jugoslavenske privrede i društva, od 1949. do njenog raspada 1990. godine.[1]

Pod parolom Tvornice radnicima, jugoslavenski komunisti uveli samoupravljanje 1950-ih, prepustivši upravljanje društvenih poduzeća radnicima. Ustavom je zabranjen svaki vid društveno-ekonomskih odnosa zasnovan na klasnoj eksploataciji i svojinskom monopolu.[2] Radnici nisu smatrani najamnicima već članovima radnog kolektiva koji odlučuju na radničkim savetima i imaju sigurnost zaposlenja.[3] Radničkim samoupravljanjem načelno se negirala uloga države u vođenju privrede. Podređenost preduzeća državi zamenjena je sistemom uzajamnih prava i obaveza, koji je nazvan dogovorna ekonomija.

Suština radničkog samoupravljanja je da preduzeća vode radnički kolektivi, koji u svakom preduzeću djeluju nezavisno, samostalno kupuju sirovine, odredjuju vrstu, obim proizvodnje, cijenu proizvoda koje sami iznose na tržište, odredjuju sopstvene platne liste i raspodjelu profita. Ta preduzeća imaju pravo kupovine nekretnina, prodaje, unajmljivanja i davanja pod najam.[4] Zbog samostalnosti poslovanja preduzeća, jugoslovenska privreda je dobrim delom bila tržišna.

Nakon uvođenja samopravljanja industrijska proizvodnja u Jugoslaviji doživjela je bum, a izvoz se više nego udvostručio između 1954. - 1960., tako da je Jugoslavija između 1957. i 1960., bila druga po stopi rasta na svijetu.[5] Tokom 1950-ih godina, industrijska proizvodnja se uvećavala 13,4% godišnje a bruto domaći proizvod 9,8%. Rast je bio nešto manji tokom 1960-ih i 1970-ih godina: u industrijskoj proizvodnji 8,8% i 7,5% respektivno, a BDP 7% i 6%.[3] Taj rast je omogućio poboljšanje standarda građana, bolju zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i dostupnost kulture širim slojevima.[5] Nakon četvrt veka od uvođenja samoupravljanja, izvedena je masovna urbanizacija, izgrađena su dva miliona društvenih stanova, izgrađena infrastruktura, podignuta je industrija i građevinska operativa, te podignut obrazovni nivo stanovništva.[6]

Samoupravni sistem nije bio statičan, menjao se: počeo je 1950-ih, reformisan je početkom 1960-ih i opet 1970-ih godina.[3] Vremenom, Jugoslavija je izgradila specifični društveni sistem koji je bio alternativa Istočnom bloku, i u kojem nije bilo eksploatacije radnika.[2] Mnoga pravna dostignuća bila su veoma specifična, kao samoupravljanje, udruženi rad, radnički savet, zbor radnih ljudi i društvena samozaštita.[2]

Samoupravni socijalizam je tokom nekoliko decenija svog razvoja dao kolosalne rezultate, što u ekonomskoj sferi, što u podizanju životog standarda, a prava radnika su bila bez presedana u historiji.[7] Kritike uglavnom glase da samoupravni sistem nije bio dovoljno efikasan, da je bio birokratizovan i sklon korupciji.

  1. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu soc
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 „Samoupravna radnička kontrola, naša specifičnost”. Arhivirano iz originala na datum 2021-07-25. Pristupljeno 2020-05-02. 
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Lebovitz
  4. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Peking
  5. ↑ 5,0 5,1 Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu soc2
  6. ↑ Kako je propalo radničko samoupravljanje
  7. ↑ „Jugoslavija i samoupravljanje su bili država i sistem ispred svog vremena”. Arhivirano iz originala na datum 2019-02-01. Pristupljeno 2020-05-03. 

Developed by StudentB