U selu Lepesovki, u Volinskoj oblasti u zapadnoj Ukrajini, ruski arheolozi Tihonova i Hvajko su 1958. godine pronašli staro slovensko svetilište, u čijem su oltaru sačuvane dve glinene posude 2-4. veka na kojima je utisnut slovenski kalendar toga vremena, a u selu Romaški, južno od Kijeva, u nalazištu je bio krčag iz 4. veka, na kojem je takođe slikopisan kalendar [1].
Pronađeni kalendar u Lepesovki je imao svojevrsne crte i reze, čineći zagonetnu i složenu ornamentiku znakova i crteža. Ruski arheolog i istoričar Boris Aleksandrovič Ribakov ga je odgonetnuo. Na kalendaru u Lepesovki je godina podeljena na dvanaest razdela, sa uočljivim simbolima vatre i sunca, sa jasnom razdeobom na godišnja doba i naznakama solsticija, sa dvanaest meseci u kojima su poslovi i dani usklađeni sa prirodnim pogodnostima (oranje, setva, žetva, lov, gajenje bilja), uz tačno naznačenje datuma praznika.