Tip komponente | Aktivni poluprovodnik |
---|---|
Princip rada | prekidač, pojačavač |
Izumitelj | Julius Edgar Lilienfeld (1925) Šokli, Bardin i Bretejn (1947) |
Prva proizvodnja | 1947 |
Pinovi |
|
Elektronski simbol | |
Tranzistor (od trans rezistor - prijenosni otpornik) je aktivna poluvodička komponenta s trima elektrodama, koja upravlja protokom struje tako što otvara i zatvara svoje „ventile“.[1] Tranzistori se najčešće koriste kao pojačavači i prekidači signala, a takođe za stabilizaciju napona, modulaciju signala i mnoge druge primjene.[2][3]
Tranzistori mogu biti bipolarni i unipolarni (tranzistori sa efektom polja). Pod tranzistorom se podrazumijeva bipolarni, a kada se govori o unipolarnom to se redovito naglašava. Postoje i tranzistori osetljivi na svetlost koji se uključuju kada se izlože dejstvu svetlosti.[4]
Tranzistor je osnovni element mnogih elektroničkih sklopova, integriranih krugova i elektroničkih računala.[5] Tranzistori se prave kao zasebne komponente ili u okviru integrisanih kola. Prednost tranzistora su male dimenzije i mali potrošak električne energije. Bez tranzistora, radio-prijemnici bili bi veličine štednjaka, a mobilni telefoni veličine mašine za pranje rublja.[6] Danas svaki računar ima milione MOSFET tranzistora u procesoru.
Tranzistori su razvijeni kao alternativa vakuumskim cevima. Pre tranzistora u računarima su se koristile elektonske cevi u funkciji prekidača i pojačivača koje su dosta velike (5–8 cm visine), te su računari 1950-1970-tih godina bili veliki kao cela soba.[7]