Vika (Wicca; Veština) je duhovna praksa koje se temelji na obožavanju prirode i spada pod širu kategoriju neopaganizma. Veštice prepoznaju božansko kao boginju, kao ženski princip ali to ne isključuje i obožavanje muških bogova. Vika je religija prepoznavanja božanske prisutnosti u svim stvarima, a najviše u prirodi. Sledstveno tome, veštice izvode svoje rituale iz godišnjih doba i ciklusa Sunca i Meseca. Koreni veštičarstva leže u drevnom matrijarhalnom obožavanju boginje. Vika je religija prirode u kojoj je primarno božanstvo žensko (majka zemlja, majka priroda, velika majka i sl.). Religija veštica je puna radosti i slavi život i plodnost. Veštice su organizovane u kovene i okupljaju se nekoliko puta godišnje na velikim festivalima – sabatima.
Tokom “mračnog srednjeg veka”, veštice su bile proganjane i zabranjene od zvanične hrišćanske religije, kao i sva ostala stara, paganska, prehrišćanska verovanja. Žena su proglašavane za veštice i spaljivane na lomači iz najbanalnijih razloga. Dovoljno je bilo da žena pokaže samostalnost ili neuobičajena interesovanja, često za nauku ili umetnost, pa da bude proglašena za vešticu. Prema grubim procenama, u Evropi je tokom srednjeg veka spaljeno oko pet miliona žena.