Back استقلاب الدواء Arabic Metabolisme dels fàrmacs Catalan Drug metabolism English Metabolismo de fármacos Spanish متابولیسم دارو Persian Lääkeainemetabolia Finnish Métabolisme des médicaments French Metabolismo de fármacos Galician Xenobiotikumok metabolizmusa Hungarian Metabolisme obat ID
Metabolizam lekova su biohemijske modifikacije farmaceutskih supstanci u živim organizmima, koj se obično odvijaju putem specijalizovanih enzimskih sistema.[1] On je oblik ksenobiotičkog metabolizma. Metabolizam lekova često konvertuje lipofilna hemijska jedinjenja u polarne proizvode koji se lakše izlučuju. Brzina metabolizma je važna odrednica dužina i intenziteta farmakološkog dejstva leka.
Metabolizam lekova može da dovede do toksikacije ili detoksikacije - aktivacije ili deaktivacije hemikalije. Dok su oba slučaja moguća, glavni metaboliti većine lekova su produkti detoksikacije.
Skoro svi lekovi su ksenobiotici. Druga često korištena organska jedinjenja su takođe ksenobiotici, i ona su metabolisana istim enzimima kao i lekova. Time se stvara mogućnost za lek-lek[2] i lek-hemikalija interakcije ili reakcije. One mogu bilo do aktiviraju ili inaktiviraju lek.
Reakcije faze I (ne-sintetičke reakcije) kao što su oksidacija, redukcija, hidroliza, ciklizacija, i deciklizaciona adicija kiseonika ili uklanjanje vodonika, se izvode putem oksidaza mešovite funkcije, često u jetri. Te oksidativne reakcije tipično posreduju citohrom P450 monooksigenaze (CYP), i koriste NADPH i kiseonik. Primeri klasa koje podležu ovom metodu metabolizma su fenotiazini, paracetamol, i steroidi. Ako su metaboliti reakcija faze I dovoljno polarni, oni mogu biti lako izlučeni. Međutim, mnogi proizvodi faze I se ne eliminišu brzo i podležu naknadnim reakcijama u kojima se endogeni supstrat kombinuje sa novo inkorporisanim funkcionalnim grupom da bu se formirali visoko polarni konjugati.
Reakcije faze II — obično poznate kao konjugacione reakcije (npr., sa glukuronskom kiselinom, sulfonatima (sulfacija), glutationom ili aminokiselinama) — su obično detoksikacione prirode, i obuhvataju interakcije polarnih funkcionalnih grupa metabolita faze I. Mesta na leku gde dolazi do konjugacionih reakcija su karboksil (-COOH), hidroksil (-OH), amino (NH2), i sulfhidril (-SH) grupe. Proizvodi reakcija konjugacije imaju povećanu molekulsku težinu i obično su neaktivni, za razliku od reakcija faze I koje često proizvode aktivne metabolite.
- ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- ^ Shannon F. Manzi, Michael Shannon (2005). „Drug Interactions—A Review”. Clinical pedijatric emergency medicine. 6 (2): 93—102.