U religijskim studijama i folkloristici, narodna religija, popularna religija ili vernakularna religija se sastoji od raznih formi i izraza religije koji se razlikuju od zvaničnih doktrina i praksi organizovane religije. Precizna definicija narodne religije varira među učenjacima. Ponekad se naziva i popularnim verovanjem. Ona se sastoji od etničkih ili regionalnih religijskih običaja pod okriljem religije, ali izvan zvanične doktrine i prakse.[1]
Termin „narodna religija” uglavnom se odnosi na dva povezana, ali zasebna subjekta. Prvi je verska dimenzija narodne kulture, ili narodno-kulturna dimenzija religije. Drugi se odnosi na proučavanje sinkretizma između dve kulture sa različitim stupljevima formalnog izražavanja, poput mešavine afričkih narodnih verovanja i rimokatoličanstva koji su doveli do razvoja vudua i santerije, i sličnih mešavina formalnih religija sa narodnim kulturama.
Kineska narodna religija, narodno hrišćanstvo, narodni hinduizam i narodni islam su primeri narodne religije povezane sa glavnim religijama. Izraz se takođe koristi, posebno od strane sveštenstva uključenih vera, da se opišu težnje ljudi koji inače retko prisustvuju verskom bogosluženju, ne pripadaju crkvi ili sličnom verskom društvu, i koji nisu izrazili formalnu pripadnost datoj veri, da bi imali religiozna venčanja ili sahrane, ili (među hrišćanima) da se njihova deca krste.[1]