Proteoliza

Hidroliza proteina (crveno) pomoću nukleofilnog napada vode (plavo). Nekatalizirani poluživot je nekoliko stotina godina

Proteoliza je razlaganje proteina na manje polipeptide ili aminokiseline. Nekatalizoirane peptidne veze u hidroliziraju se vrlo sporo, trajući stotinama godina. Proteoliza je obično katalizirana ćelijskim enzimima pod nazivom proteaze, ali može nastati i unutar molekulske probave. Niska pH vrijednost ili visoka temperatura također mogu uzrokovati neenzimsku proteolizu.[1][2][3][4]

Proteolize u organizmima služe u mnoge svrhe; npr, probavni enzimi razlažu proteine u hrani za dobijanje aminokiselina za metabolizam u organizmu, dok proteolitska obrada polipeptidnih lanca nakon sinteze može biti potrebne za proizvodnju aktivnih proteina. Također je važna u regulaciji nekih fizioloških i ćelijskih procesa, kao i sprečavanje akumulacije neželjenih ili abnormalnih proteina u ćelijama. Shodno tome, dis-regulacija proteolize može izazvati bolesti, a koristi se kod nekih otrovnica da se razloži njihov plijen.

  1. ^ Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
  2. ^ Bugg T. (1997): An introduction to enzyme and coenzyme chemistry. Blackwell Science, Oxford, ISBN 0-86542-793-3.
  3. ^ Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park, ISBN 0-8053-5680-0.
  4. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.

Developed by StudentB