Back Gliasel Afrikaans خلية دبقية Arabic Neyroqliya Azerbaijani قلیا AZB Невроглия Bulgarian Cèl·lula glial Catalan Neuroglie Czech Gliacelle Danish Gliazelle German Νευρογλοιακά κύτταρα Greek

Glija

Glija
Ilustracija četiri različita tipa ćelija glije u CNS:
epidermske, asterociti, mikroglija i oligodendrociti
Identifikatori
MeSHGlia
CodeTH H2.00.06.2.00001
TAA14.0.00.005
THH2.00.06.2.00001
FMA54536 54541, 54536
Anatomska terminologija

Glija (grč. γλία - glia = ljepilo) ili glijske ćelije, ponekad zvane neuroglija[1] jeste naziv za potporne ćelije nervnih tkiva. Obuhvata neživčane ćelije i njihove nastavke, u središnjem i perifernom dijelu nervnog sistema, odnosno ćelija koje ne obavljaju funkcije prijema i prijenosa signala. To su umetnute ćelije nervnog tkiva, koje potiču iz vanjskog embrionskog zametnog sloja (ektoderma), koje su znatno brojnije od nervnih, a zbog svoje malene veličine zauzimaju približno polovinu zapremine ukupnog nervnog tkiva.[2][3][4]

Na osnovu razvojne dovršenosti, nervne ćelije se ne mogu dijeliti ni obnavljati, dok se ćelije glije po potrebi obnavljaju i mijenjaju, sudjelujući u metaboličkom prometu između krvnih sudova i neurona, u upalnim reakcijama nervnog tkiva i u odbrambenim i regeneracijskim procesima u centralnom i perifernom nervnom sistemu.

Za razliku od nekadašnjeg poimanja da su to potporne nervne ćelije, savremena neurocitologija ima stanovište da one učestvuju u kompleksnim funkcijama nervnih ćelija, prijenosu informacija i u procesima pamćenja. U perifernim nervima, glija gradi ovojnice (neurilemma, Schwannove ćelije), koje učestvuju u opskrbi nerva, ali u određenim uslovima omogućuju i njegovu regeneraciju, nakon mehaničkih ili nekih drugih oštećenja.[5][6][7][8]

  1. ^ Jessen KR, Mirsky R (august 1980). "Glial cells in the enteric nervous system contain glial fibrillary acidic protein". Nature. 286 (5774): 736–7. doi:10.1038/286736a0. PMID 6997753.
  2. ^ Pritchard T. E., Alloway D. (1999): Medical neuroscience. Hayes Barton Press, ISBN 978-1-59377-200-0:http://books.google.com/books/about/Medical_neuroscience.
  3. ^ Butler A. B., Hodos W. (2005): Comparative vertebrate neuroanatomy: evolution and adaptation. Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-471-21005-4,
  4. ^ Hall J. E., Guyton A. C. (2006): Textbook of medical physiology, 11th edition. Elsevier Saunders, St. Louis, Mo, ISBN 0-7216-0240-1.
  5. ^ Warrell D. A., Cox T. M., Firth J. D. (2010): The Oxford Textbook of Medicine Arhivirano 21. 3. 2012. na Wayback Machine (5th ed.). Oxford University Press.
  6. ^ Greenstein B., Greenstein A. (2002): Color atlas of neuroscience – Neuroanatomy and neurophysiology. Thieme, Stuttgart – New York, ISBN 9783131081711.
  7. ^ Naidich T. P., Duvernoy H. M., Dalman B. N., Sorensen A. G., Kollias S. S., Haacke E. M. (2009): Duvernoy's atlas of the human brain stem and cerebellum. Springer, WienNewYork, ISBN 978-3-211-73970-9.
  8. ^ England M. A., Wakely J. (2005): Color atlas of the brain and spinal cord, 2nd Ed. Mosby, ISBN 13:978-0323036672; ISBN 10:032-3036678.

Developed by StudentB