edit |
Receptor ukusa tip 1 član 1 | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Identifikatori | |||||||||||
Simboli | TAS1R1; GPR70; T1R1; TR1 | ||||||||||
Vanjski ID | OMIM: 606225 MGI: 1927505 HomoloGene: 12888 IUPHAR: GeneCards: TAS1R1 Gene | ||||||||||
| |||||||||||
Ortolozi | |||||||||||
Vrsta | Čovek | Miš | |||||||||
Entrez | 80835 | 110326 | |||||||||
Ensembl | ENSG00000173662 | ENSMUSG00000028950 | |||||||||
UniProt | Q7RTX1 | Q99PG6 | |||||||||
RefSeq (mRNA) | NM_138697.3 | NM_031867.2 | |||||||||
RefSeq (protein) | NP_619642.2 | NP_114073.1 | |||||||||
Lokacija (UCSC) | Chr 1: 6.62 - 6.64 Mb | Chr 4: 151.4 - 151.41 Mb | |||||||||
PubMed pretraga | [1] | [2] |
Receptor ukusa tip 1 član 1 je protein koji je kod ljudi kodiran TAS1R1 genom.[1]
Ovaj protein je G protein spregnuti receptor sa sedam trans membranskih domena. On je komponenta heterodimernog aminokiselinskog receptora ukusa T1R1+3. TAS1R1 protein nije funkcionalan izvan 1+3 heterodimera.[2] Pokazano je da TAS1R1+3 receptor odgovara na L-kiseline, a ne na njihove D-enantiomere ili druga jedinjenja. Ova sposobnost vezivanja L-aminokiselina, a posebno L-glutamina, omogućava telu da oseti umami ukus.[3] Višestruke transkriptne varijante koji kodiraju nekoliko različitih izoformi su poznate za ovaj gen. One mogu da doprinesu različitim pragovima ukusa pojedinih osoba za umami ukus.[1][4]
TAS1R1 i TAS1R2 proteini se spontano aktiviraju u odsustvu njihovih ekstracelularnih domena i vezivanja liganda.[5] Iz toga proizilazi da ekstracelularni domen reguliše funkciju receptora putem sprečavanja spontanog dejstva. Ligandi se vezuju za taj domen.